sonnet 50. Перевод

Как  тяжко  мне  даётся  этот  путь,
Когда  все  мои  мысли  далеко,
И  не  могу  отвлечься  и  вздремнуть,
Чем  ближе  к  цели,  дальше  от  того,

Что  дорого.  И  это  чует  зверь,
Он  изнемог  от  горя  и  хлопот,
Придавлен  тяжестью  моих  потерь,
Уныло  тянет  ездока  вперёд:

Его  не  обмануть  командой  шпор,
В  ответ  негромкий  судорожный  вздох
Явит  и  состраданье  и  укор,
Тем  самым  застаёт  меня  врасплох:

И  я  его  участьем  уличён:
Он  понимает:  конник  обречён.

OSALx2o22-o6
П.Конников.  Одинокий  странник
*
How  heavy  do  I  journey  on  the  way,
When  what  I  seek,  my  weary  travel′s  end,
Doth  teach  that  ease  and  that  repose  to  say
"Thus  far  the  miles  are  measured  from  thy  friend!"
The  beast  that  bears  me,  tired  with  my  woe,
Plods  dully  on,  to  bear  that  weight  in  me,
As  if  by  some  instinct  the  wretch  did  know
His  rider  loved  not  speed,  being  made  from  thee:
The  bloody  spur  cannot  provoke  him  on
That  sometimes  anger  thrusts  into  his  hide;
Which  heavily  he  answers  with  a  groan,
More  sharp  to  me  than  spurring  to  his  side;
     For  that  same  groan  doth  put  this  in  my  mind;
     My  grief  lies  onward  and  my  joy  behind.
William  Shakespeare
*
Как  тяжко  мне,  в  пути  взметая  пыль,
Не  ожидая  дальше  ничего,
Отсчитывать  уныло,  сколько  миль
Отъехал  я  от  счастья  своего.
Усталый  конь,  забыв  былую  прыть,
Едва  трусит  лениво  подо  мной,  -
Как  будто  знает:  незачем  спешить
Тому,  кто  разлучен  с  душой  родной.
Хозяйских  шпор  не  слушается  он
И  только  ржаньем  шлет  мне  свой  укор.
Меня  больнее  ранит  этот  стон,
Чем  бедного  коня  -  удары  шпор.
     Я  думаю,  с  тоскою  глядя  вдаль:
     За  мною  -  радость,  впереди  -  печаль.
Перевод  С.Маршака
*
Тоска  грызет  меня  -  считаю  мили.
Когда  ж  конец  несчастья  моего?
Разлука  шепчет:  "Далеко  твой  милый,
Ты  с  каждой  милей  дальше  от  него!"
Дом  позади  -  усталый  конь  понуро
Несет  меня  и  груз  беды  моей,
Бедняга  словно  чувствует  сквозь  шкуру,
Что  с  каждым  шагом  я  скорблю  сильней.
Когда  коню  я  шпоры  в  бок  вонзаю,
Он  тяжко  ржет.  О,  этот  стон  коня!
Куда  от  боли  деться,  я  не  знаю:
Пронзает  боль  острее  шпор  меня!
     Уехал  я  от  счастья:  ноет  грудь.
     А  впереди  -  к  несчастью  верный  путь.
Перевод  И.Фрадкина

адреса: https://www.poetryclub.com.ua/getpoem.php?id=998749
Рубрика: Лирика любви
дата надходження 17.11.2023
автор: Под Сукно